KapelaStevanaDimitrijevicaГробљанска капела проте др Стевана Димитријевића заузима средишњи простор алексиначког гробља. Саграђена је 1931. године према пројекту непознатог архитекте, посвећна архистратитима Михаилу и Гаврилу и освећенена од нишког епископа Доситеја. Препознатљиви облици оновремених капела огледају се у квадратној основи са плитком олтарском апсидом на истоној страни. Изнад улазних врата на западној страни је табла са натписом коју надвисује лунета са представом св. Михаила и Гаврила у мозаику. У висини лунете, на све три стране су лучне трифоре затворене витражима. Изнад квадратног кубичног потоља уздиже се масивна купола на осмостраном тамбуру. Свака друга страна тамбура оживљена је зракастим розетама. Розете су уоквирене рељефном декорацијом у облику звезда, као и архиволте ниша и прозорских отвора и улазна врата. Све ово у препознатљивом српско – византијском духу.

Унутрашње зидне површине прекривене су фреско декорацијом која је начињена према оригиналним композицијама средњовековних српских и руских фресака. Зидове су осликали именом знани руски кописти: барон Николај Богданович Мејендорф, Борис Иванович Обрасков, Иван Петрович Дикиј и Виктор Николаевич Севцов. Лако се препознају представе из: Студенице, Дечана, Пећке Патријаршије, Грачанице, Жиче, Старог Нагоричана, Матке, Леснова, Псача, Крушедола, Шишатовца, Милешеве, Манасије, Св. Наума, Св. Горе, итд.

KapelaStevanaDimitrijevica2За иконостасну преграду изведену у дуборезу иконе је радио Владимир Јаковљевич Предајевич. Иконе су копије познатих престава из: Св. Климента у Охриду, Сопоћана, Нереза, Жиче, Грачанице и св. Тројица од Андреје Рубљова. Израђене су у духу академског модернизма уз пуно поштовање оригинала и тековина православног иконописа. Зидно сликарство капеле др Стевана Димитријевића рађено је у духу савременог црквеног зидног сликарства из руку школованих искусних рутинера који су били ангажовани и на другим црквама (Иван Петрович Дикиј ради цркву манатира Липовац). И поред занатске префињености копије средњовековних знаменитих фресака у алексиначкој капели су модерно остварење. Као такво припада му видно место у процесу генезе и развоја модерног српског црквеног сликарства. Из тога произилази њихова поучна улога, сагледана у стваралачком процесу савремених фрескописаца, која се заснива на тековинама српске и византиске средњовековне уметности. Захваљујући копираним презентованим композицијама, пружа се прилика да на једном месту сагледамо представе које се сврставају међу најзначајнија остварења српског и византијског сликарства. Зидне слике капеле нуде утисак сличан оном у галерији фресака, поставши документ и сведочанство за будућа поколења.

Литература: прота С.М. Димитријевић, Иконопис и живопис у храму Св. Архистратига на гробљу у Алексинцу, Документација Завода за заштиту споменика културе Ниш; М. Ракоција, Извештај о обиласку капеле др Стевана Димитријевића у Алексинцу, Документација Завода за заштиту споменика културе Ниш.

Преузето из књиге МАНАСТИРИ И ЦРКВЕ ЈУЖНЕ И ЈУГОИСТОЧНЕ СРБИЈЕ

Епархија нишка

  1. Намесништва
  2. Манастири
mapa-manastira-mala