КУЛТУРНИ ПРОГРАМ СВЕТОСАВСКОГ ДОМА, ''ХРИШЋАНСКО НАСЛЕЂЕ ГРАДА НИША''

800x600 svetosavski dom u NisuСветосавски дом Саборне цркве са благословом Његовог преосвештенства Епископа г. г. Теодосија наставља свој недељни културни програм. Сваког уторка у редовним приликама, у продужетку акатиста од 17 часова, предвиђено је организовање предавања, промоција и трибина. Треће по реду предавање, на дан 1. новембра,било је посвећено археолошким открићима која потврђују стару и новију православну историју нашег града. На тему ''Хришћанско наслеђе града Ниша'' говорио је ђакон Далибор Мидић, дипломирани теолог и вероучитељ.

РЕЗИМЕ ПРЕДАВАЊА: Као важан војни, трговачки и административни центар у време Римљана и као раскршће путева кроз које је пролазио чувени Војни друм, Ниш је био место у којем су, по вероватним претпоставкама, римски војници по повлачењу из Јерусалима проширили важна хришћанска сведочанства. Сачувани помен о нишким мученицима и мартиријум са базиликом сведоче о староримској хришћанској историји Ниша, која је уништена разарањем града од Хуна 441. године. Ниш је од петог до осмог века био седиште епископије која је потпадала под јурисдикцију Сардичке митрополије. Из петог века сачуване су четири хришћанске базилике, све у подручју данашње Јагодин Мале. Постојање крстионица у тим базиликама сведочи да су то била седишта епископа. Средином двадесетог века у дворишту Енглеског дома случајно је пронађена гробница са фрескама епископа који у рукама држе палмове гранчице. Ова знаменитост која датира вероватно из трећег века данас се, због наше немарности, налази у очајном стању. Касноантичка некропола из периода између четвртог и петог века на подручју данашње фабрике Бенетон срушена је након национализовања имовине у двадесетом веку. Овде је пронађен велики број гробница са хришћанским обележјимаиз тог времена, међутим њихово даље истраживање није омогућено. Стефан Немања подигао је Храм светог Пантелејмона у близини чудотворног извора, који је помагао чак и из Свете Горе. Ова цркве арушена је од Турака, а обновљена тек по ослобођењу, неколико десетина метара ниже од првобитне грађевине. Тек у једанаестом веку помиње се епископија посвећена светом Прокопију, са његовим моштима које су биле у нашем граду. Према новим открићима, она се налазила у дворишту данашње Цркве светог Николе, где је постојала и велика митрополијска зграда. Пред најездом Турака народ је пренео мошти светог Прокопија у оближње место названо Прокупље. Црква је разрушена, а обновљена тек у првој половини осамнаестог века, у време митрополита Јоаникија и архимандрита Серапиона, када у Нишу није постојао ниједан хришћански храм. Нова црква је после Друге сеобе Срба претворена у џамију. Молитвени живот верника настављен је у метосима – Хиландарском, Дечанском и Рилском – који су имали мале параклисе, као и у кући грчког лекара Христопула. Сва ова места су продата још почетком двадесетог века, или су касније разрушена у бомбардовањима града. Мали саборни храм, за чију градњу је почетком деветнаестог века добијена дозвола под наметнутим ограничењима, подигнут је 1819. године, у време мученички пострадалог митрополита Мелентија. Она је двадесет година касније проширена тремовима, а две године касније ту је сахрањен митрополит Григорије, Србин. Мошти митрополита Мелентија најпре су почивале у кивоту ове цркве, а потом положене у гроб митрополита Григорија иза цркве. Изградња великог нишког саборног храма отпочела је 1856., у време митрополита Јоаникија Другог, али је због његовог премештања у Никеју довршетак ове цркве одложен до ослобођења. Велики турски реформатор Митхат паша је заједно са митрополитом Калиником у близини градилишта подигао школску зграду за хришћанску и муслиманску децу, на месту данашње школе ''Учитељ Таса''. У нишкој Тврђави, лево од Бали бегове џамије постојала је сахат-кула, чије звоно је након ослобођења премештено у нову цркву светог Пантелејмона. Ова кула срушена је после Првог светског рата, када је оглашавање мујезина у Нишу коначно престало. Династија Обреновић је помоћу аустроугарских донација подигла данашњу главну улицу, зграду Бановине и касарну. По наређењу краља Милана основана је војна болница у непосредној близини Ћеле куле, у чијем саставу је постојала и Црква светих Врача. Недавно је откривено да је и на просторима Тврђаве, на месту данашње Летње позорнице, постојала црква, највероватније подигнута у време Карађорђевића после Мајског преврата. Ова црква је по свој прилици служила за војне потребе, а порушена је у експлозији барутане. Нишки епископски двор, подигнут у двадесетом веку, један је од најлепших примера српског градитељства без страних утицаја.Општи је и неоспорни утисак да су грађани Ниша немарни према свом наслеђу, поред тога што данас немају ни уложених средстава да сачувају своје археолошко благо. Најречитији пример те немарности је недавно рушење новопронађене хришћанске гробнице са вредним Христовим монограмом на таваници, услед нестручне рестаурације.