''ЧОВЕК ПРЕД ТАЈНОМ РЕЛИГИЈЕ'', ПРЕДАВАЊЕ РЕКТОРА ГОЈКА ПЕРОВИЋА

          Протојереј ставрофор Гојко Перовић, ректор Богословије светог Петра Цетињског, одржао је у суботу, 10. децембра у 17 часова, предавање под називом ''Човек пред тајном религије''. Организатори овог догађаја били су Управа Саборног храма Силаска Светога Духа и Управа храма светог Луке у Нишу. Пред пуном великом салом Светосавског дома у Нишу уваженог госта најавио је презвитер Дарко Китановић, а вече је отворено пригодном песмом коју је извео Дечји црквени хор ''Бранко''.

O.GojkoPerovic          Предавање о односу црквеног живота и тзв. ''приватне побожности'' отпочело је дијалектичким сучељавањем два замишљена става: једног строгог става истине и другог, универзалнијег приступа овој теми, по којем свако размишљање почиње од индивидуалне људске свести егзистенцијално угроженог модерног човека. Ректор Перовић указао је на дилему са којом се свако од нас суочава: јесмо ли прво појединци или смо прво чланови једне породице. Ни пре Христовог доласка људи нису живели као изоловане јединке, већ су се окупљали ради молитве и ишчекивања Бога. Они нису остајали смо на посебном, личном осећају и умишљају о томе шта је или где је Бог, већ су тражили Бога заједно, молили му се заједно, са вером да Бог на тај начин најбоље дели своје дарове. Темељ наше вере је догађај Тајне вечере, у којем је Бог успоставио најприснији однос љубави и поверења према вернима као својим пријатељима. Ми смо данас такође позвани на учешће у Тајној вечери, при чему је једино што Бог тражи од нас то да будемо заједно окупљени у Његово име. Учестано је искушење да се формира читава духовност у којој улогу имају само две важне личности, Бог и Ја, док су све остало препреке које ме ометају да дођем до Бога. Протојереј Гојко Перовић говорио је о развоју једне врсте духовности у којој је човек усредсређен на себе и своје проблеме, налазећи мане у свакоме другом осим у себи самоме. Друга крајност је духовност сведена на једну литургију недељно, док се у свему осталом човек узда у себе и у свој рад. Једини пут истине је у томе да човек учини све што као човек треба да чини, држећи се непрестаног духовног самопреиспитивања.