„ЉУБАВ И ТРАДИЦИЈА“ у Нишком културном центру

14022018NKC

Поводом празника Св. Трифуна, 14. Фебруара 2018. у Малој сали Нишког Културног центра, са почетком у 18.00 часова одржано је уметничко вече под називом „Љубав и традиција“. У име организатора, програм је водила Гђа Маја Николић, уредник дечјег и аматерског књижевног програма НКЦ-а, чија је идеја била објединити две традиције: празник Св. Трифуна и празник Св. Валентина, који под утицајем западне културе све више продире у нашу културну свакодневицу.

Учесници програма билесу песникиње Виолета Јовић и Миња Илијева, које су прочитале неколико својих песама, посвећених народној традицији, вину и љубави, а посебну ноту догађају дао је Г. Филип Савић, извођењем народних музичких композицијама на оригиналним народним музичким инструментима.

Гост програма био је протојереј Зоран Филиповић, старешина Храма Св. Николаја у Нишу, који је дао посебан осврт на прослављање Св. Трифуна у нашој традицији, као и на историјат и смисао празника Св. Валентина у западној култури. Посебно се осврнувши на живот и дело двојице светих из 3. века, о. Зоран је посебно подвукао вредност ових празника у смислу преображења и освећења до тада постојећих културних традиција, чиме је уместо поштовања природних стихија установљено благодарење Богу Створитељу и поуздање у Његов благослов нашим напорима, и исто тако прослављење брачне љубави као Богом благословене заједнице делатног љубавног самопрегора, уместо прослављања стихијске заљубљености и природне плодности. На тај начин, указано је на васпостављење доброг пута ка остварењу исконског наречења човека, који је постављен у Едемски врт „да га ради и да га чува“, са задатком да се рађа, множи и напуни земљу.

Указавши на различитост култура, народа и друштвеног статуса Св. Трифуна и Св. Валентина, о. Зоран је указао на Цркву и љубав према Христу као објединитеља свих различитости. Тако исто, по речима о. Зорана, и у данашње време постоје многе разлике међу људима које служе као повод њиховог одвајања, но оно у чему је већина јединствена, јесте да се недовољно уздају у Бога, да и по питању производног односа према творевини и по питању љубави више верују у хемију, да више загађују него што уређују и творевину и своје брачне и породичне односе. Празници које прослављамо повод су, по речима о. Зорана, да се вратимо поуздању у Бога и искреном самопрегору, уместо потрошачком односу према ове две виталне људске делатности.