МАНАСТИР ВАВЕДЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У СЕЛУ ЈАШУЊА

     Недалеко од манастира светог Јована Крститеља у Јашуњи, налази се манастир посвећен Ваведењу Пресвете Богородице. Према натпису на порталу изнад улазних врата храма, записано је да је храм подигнут 1499. године, трудом монахиње Ксеније, са сестрама Теофаном, Мартом и Маријом. Изградња храма је завршена 11. октобра 1500. године. Како су након 1453. године турске власти забраниле подизање нових манастира и Цркава, највероватније је манастир подигнут на темељима старијег из непознатог периода.
     Црква је једнобродна базилика са полуобличастим сводом, а параклис је дозидан касније. Стил градње је типичан за властелинске Цркве XIV и XV века. Турци су тешко оштетили манастир, нарочито у време Првог и Другог српског устанка. Прву обнову доживео је 1863. године трудом Јована Иљковића из Галичника. Манастир је првобитно био у потпуности живописан, а делимично исправљан неколико пута. Припрату је живописао 1868. године уметник Јован Илијевић.
     Од првобитног живописа остале су сачуване фреске на спољном зиду нартекса, као и ктиторске фреске монахиња Марте, Теофане и Марије, од којих Теофана држи модел Цркве. Узевши у обзир њихову одећу, тамне огртаче са веловима, претпоставља се да су биле удовице преминулих племића породице Кантакузин. Манастир је дуго био празан, а 1932. године, у манастир долази део сестринства темског манастира светог великомученика Георгија. У манастиру се чува икона Пресвете Богородице Одигитрије из XV века, која највероватније потиче са првобитног иконостаса. Иконе које се данас налазе на иконостасу потичу из 1834. године.
     18. марта 1982. године манастир је стављен под заштиту Државе, под редним бројем СК 209, као споменик културе од великог значаја.