Куршумлијске парохије. Храмови у парохијама

PresvetaМанастир Пресвете Богородице у Куршумлији

На висоравни поред реке Топлице, на самом улазу у Куршумлију, налази се манастир Свете Богородице у рушевинама. Подигао ју је Стефан Немања, одмах после састанка са византијским царем Манојлом у Нишу, негде око 1159. године. Како сведоче историјски извори, Стефан Немања по добијању Дубочице поче дизати манастир Пресвете Богородице у Топлици. По оснивању исти даде својој супрузи Ани да брине о њему сваким делом као и чрницама (монахињама), које установи у том светом месту. Храм је саграђен од разнобојног тесаника, или од неизменичних слојева ломљеног камена и опека, имала је обично оловом покривено кубе, које се наслањало на стубове са капителима, сводовима и унутрашњим зидовима. Под је био од разнобојнок камења, и то, уметнички груписаног. Углавном је нартекс био византијског порекла, а велика и затворена придворница с прозорима, по кад кад је дозиђивана касније. Црква се није могла замислити без куле или звоника који се подизао изнад улазних врата. Ова прва Црква, коју је Стефан Немања подигао у свом задужбинарству нема по М. Васићу, ни једног узора према којим је подигнута. Нису познати ни доцнији споменици који у овом смислу зависе од манастира Свете Богородице у архитектонском смислу речи. Тако да ова Црква остаје забележена у историји по својој јединственој аутентичности. Основа ове Цркве има облик триконхоса, на цијој је источној страни олтарска апсида, споља тространа, а унутра округла. Бочне апсиде су округле споља и изнутра. Централни део Цркве, био је вероватно надвишен куполом. Припрата је првобитно била широка као и наос и са њиме спојена широким вратима. У 14. веку дозидана је нова припрата која је имала простране отворе са три стране, а касније зазидана са јужне и северне стране, а добијен један омањи травеј. Иконостас не постоји, уништен је зубом времена. У једнобродну грађевину улазило се између две куле. Раније се знало да је постојала једна кула на северној страни цркве. Ископавања која су уследила 1951. године, показала су да је постојала и јужна кула. Унутрашњост Цркве била је омалтерисана. Споља је била украшена каменим скулптурама, на којима су били приказани лавови, птице, разно лишће итд. О томе нам сведоче два преотала стуба са западне стране. На јужној страни од Цркве, били су манастирски конаци, амало даље и манасирки бунар. Манастир и конаци срушени су 1690. и 1737. год. Топлица се прикључила великој сеоби Срба 1690. године, под Арсенијем Чарнојевићем , и тада је остала пуста. Овај женски манастир није никада претваран у мушки. Од знаменитих личности поред Ане историја памти и Агрипину (световно Мирослава), која је потицала из племените породице Балшића. Умрла је 22. октобра 1332. и сахрањена код манастира светог Николе. Трећа позната личност, која је кратко време провела у овом манастиру, била је Мара – кћер деспота Ђурађа Бранковића и жене му Јерине. Иначе царица Мара је била жена турског цара Мурата другог, која је после смрти мужа добила на управљање Топлицу и Дубочицу. У време њеног боравка у манасиру је било око десетак монахиња. Манастир је данас у рушевинама и Црква и конаци. Стари бунар је одавно заборављен иза Цркве. Још се само горопадно држи стари и крошњасти кун.


sveti NikolaKursumlijaМанастир Светог Николе у Куршумлији

На свега један километар од источне стране града, на благој узвишици саграђен је храм светог Архијереја и чудотворца Николаја, тик на ушћу реке Бањске у Топлицу. Време зидања овог монументалног и прекрасног манастира пада између 1165 -1168. године као прототип Рашке школе. Установљењем независне Српске цркве и оснивањем топличке епископије 1219. године, уз њену западну страну дозидана је припрата са двема кулама, између којих се диже засведен трем. Док је у XIV веку, на северној страни Цркве подигнут један параклис са основом једноставног правоугаоног облика. Мање измене је Црква доживела у каснијем периоду своје прошлости. Изгледа да је Црква теже страдала за време сеобе Срба 1690 и 1737. године, када је Топлица остала без мало пуста земља. Црква је једнобродна грађевина сажетог типа. Њен каскадно таласасти кров је био покривен оловом, које се надалеко могло видети како се пресијава на блиставом сунцу. Олово је тада употребљавано у таблама, које су једна са другом хватане у поруб, и нису нисачим посебно причвршћиване за свод, јер их је приљубљене држала сама њихова тежина. Основа Цркве светог Николе са кубетом над квадратним простором, које је споља осмострано, а изнутра округло са осам прозора, доста се разликује од основе Цркве Пресвете Богородице у Куршумлији. Апсида Цркве је троделна споља и изнутра, док је сам олтар одељен од наоса са два ступца. Касније је са јужне стране Цркве дозидан параклис предвиђен за гробницу ктитора, како је и био обичај у то време. У звонари на јужној страни пронађена је једна гробница као у јужном паракису, као и остаци фресака, најбоље очувани. Северна кула је доживела делимичну рестаурацију, али није добила и коначну форму. Улазна двокрилна врата се ротирају око металне основе, по узору на некадашње гвоздене чепове. Доњи делови врата су покривени металним таблама, причвршћене гвозденим ексерима. Слична су врата и на улазу из припрате у наос. У припрату се може ући и са јужне стране. Стил улазних врата је исти као и са запада, само што су врата ужа и једнокрилна су. У самој припрати се налази једно удубљење, које нам говори да је овде некад била крстионица. Кубе је осмострано са осам прозора, док је изнутра округлог облика. Под Цркве је од плоча и опеке, мада су се у то време најчешће употребљавале камене плоче за подове, које су врло често биле израђене у шарама, са истицањем круга испод самог кубета. Иконостас не постоји, трагови су уништени. Иако је у средини својевремено био пролаз са вратанцима – дверима. Олтарски део је троделан. У самом олтару постоје две изражене нише, једна је служила за проскомидију, док је друга била у служби ђаконикона. Престони камен постављен из три дела, још увек стоји у централном делу олтара. Црква је озидана опеком, и има карактеристичну фасаду, јер је сваки други ред увучен и прекривен малтером. Унутрашњост је била омалтерисана и фрескописана, док данас стоје само фрагменти истих на неколико места у храму и јужној звонари. Фрескописац храма светог Николе ће остати мистерија. Сликало се земљаним бојама, размућеним у води, по горњем сасвим глатком слоју малтера док је још влажан, тако да се боја сушила заједно са малтером, да се касније није могла ни водом скидати. Троношки летопис из 1791. године, описује Цркву светог Николе као већ опустелу. Коначно рушење извршено је половином XIX века и то баш на празник Свете Тројице. После овог догађаја, Арнаути су узимали циглу и камен за своје потребе. Први потез на заштити ове Цркве учинио је Народни музеј из Београда 1910. године. Коначно је Завод за заштиту споменика из Ниша, извршио рестаурацију у периоду од 1970 – 1978. године. У самој Цркви на поду, нађене су две надгробне плоче. Једна датира из 1292. године, док је друга из 1379. године. Иако су записи на њима доста оштећени, сматра се да је овде могао бити сахрањен неко из родбине кнегиње Милице, по имену Никола који је био син жупана Златка.


KursumlijaСаборни храм Свете Тројице у Куршумлији

„Овај храм, подигнут је у славу Св. Тројице. А заузимљивошћу одбора и дарежљивошћу грађана из Куршумлијских околина и целе краљ Србије, као и прилогом црквеног фонда 1902.год. Освећен је од епископа нишког Господина Никанора 16. септембра исте године“- стоји на мермерној плочи из тог периода. Летопис куршумлијске Цркве Свете Тројице обавештава да је „све до подизања ове Цркве, која је завршена 1902. године, служба вршена у манастиру светог Николе, јер у читавој околини није било ни једне сачуване Цркве, способне за службу“. Такође, у летопису стоји да се са изградњом храма почело још 1890. године. Године 1938. сазидана је лепа звонара са десне стране Цркве. Док се са леве стране, и то, више северозападно налазила стара црквена кућа од трошног материјала, а од 1996. године нови парохијски дом. Црква Свете Тројице у Куршумлији, разликује се од свих цркава овог краја, нарочито по својој архитектури и монументалности али и по историјском тренутку када је сазидана. Она је из моравске групе Цркава, која својом благошћу нагиње према типу „сажете основе“ и уписаног крста, са полукружном и доста назначеном апсидом. Мада својом димензијом (21м х 7м) и својим структуралним обликом подсећа на фрушкогорски манастир Малу Ремету, док је у основи слична Требињском манастиру Тврдошу. Зидана је од тврдог материјала као једнобродна грађевина. Певнице су јој споља четвороугаоног облика, са кровом на две воде, покривене црепом, док су са унутрашње стране полукружне. Припрата је мало шира од наоса, али је у скопу целе Цркве. Спољашња припрата са горионицима је дозидана 2001. године. У оштрим и правим линијама спољне фасаде, која је омалтерисана, архитектура ове Цркве оставља утисак једноставности. Зато што је зидана у периоду историјсог преображаја, када се архитектонски израз заснивао на превазилажењу великог турског утицаја кроз векове. Занимљиво је да се се незна идејни организатор овог пројекта. Свакако, изгадња Цркве Свете Тројице у Куршумлији, као прве овакве врсте, после одласка Турака, битан је цивилизацијски и културни догађај. Над кровом Цркве диже се кубе високо 17 метара, округлог облика са 8 прозора. Црква има правоугаону солеју, али без амвона на средини наоса. Четири пиластра са унутрашње стране Цркве, два са јужне и два са северне сране зида, спојени су у пределу свода полукалотама, дајући наосу богатију форму архитектуре. Шест овећих прозора, дају Цркви добро осветљење. Храм је живописан у периоду од 1998. до 2002. године, када су урађени и сви унутрашњи радови, почев од постављања мермера на поду до новог иконостаса, певница и свог другог инвентара. Црква је освећена на стогодишњицу храма 16. септембра 2002. године руком Његовог Преосвештенства епископа нишког Господина Иринеја. У Цркви се чува једно старо јевањђеље, поклон Милоша Даниловића из Горње Крвавице, срез драгачевски. Поклоњено је, иначе, за покој душе свога брата Виктора, који је погинуо 1877. године, на Самокову. Занимљиво је поменути да Летопис куршумлијске Цркве наводи и овај податак: „Простор око манастира светог Николе и Пресвете Богородице у величини од пет хектара, такође припада овој Цркви.“ Лепо уређено двориште Цркве Свете Тројице је омеђено цик-цак оградом. У скорије време саграђен је нова црквена продавница 2002. године, подигнута је нова крстионица, која је освећена 2006. године. Поплочана је порта храма, подигнуте нове гараже, обновљене и уређене старе.


MackovacХрам Свете Петке у Мачковцу

Храм је још увек у фази изградње.


Храм Светог архангела Михаила у Богујевцу

На самом крају села Богујевца налази се Црква светог Архангела Михаила. Црква је президана 1954. године, на темељима старије Цркве, док су мештани овог села 1964. године поставили ново звоно, тешко 60 килограма. Препокривена је лимом 1977. године. Црква је једнобродна грађевина са кровом на две воде који се спајају у један слив на олтарском делу. Грађевина је без кубета и без певница. Звонара је накнадно дозидана уз северни зид Цркве. Није фрескописана. Осим дрвеног иконостаса, Црква нема неку већу уметничку и монументалну вредност. Темељ јој је сазидан од тесаног камена у нивоу земљишта. Под Цркве је бетониран. Спада у групу цркава који припада типу кованица.


Црквиште Храма Свете Тројице у Дединцу

У селу Дединцу, поред самог пута, постоји једно црквиште, док се друго цркиште налази са западне стране града на високом брегу- „Куриловом брду“. Овај стари град имао је дебљину зида од око 2 м. И одмах при улазу у град са југоисточне стране, била је једна Црква и то мањих размера по веровању народа посвећена Светој Тројици. Још увек се распознају разрушени темељи. Других података нема о њој.


Храм Светог Николаја у Космачу

Налази се поред реке и сеоског пута на малој узвишици у самом селу Космачи. Црква има паперту дугу 2,50 м., средњи део храма (наос) такође 2,50 м. Ширина Цркве је 3,50 м., а висина је била 4 м. У олтару стоји још увек жртвеник и две мале нише. Десно од улазних врата на једном дугачком камену, постоји запис, који говори о времену зидања Цркве. Према овом запису, који је забележио Љ.Стојановић, „Ова црква је посвећена светом Николи, а подигнута је 1535. године, свега на 22 године испред обнове Пећке патријаршије 1557. године“. Црква је обновљена 1564. године, и то од стране властелина „Кир Димитрија Станојевика“, који је по свој прилици био и ктитор Цркве. Црква је обновљена блатом а не креченим малтером.


Темељи Храма Светог пророка Илије у Грабовници

О постојању овог храма немамо никаквих писаних трагова, осим што народ преноси веровање из генерације у генерацију да је овај храм посвећен светом пророку Илији, на чији дан се и молитвено окупљају.


StavaХрам Светог мученика Мине у Штави

На девет километара западно од Луковске Бање, налази се омање село Штава у коме је смештена Црква светог Мине. Село је познато још из времена Римљана, а нарочизо у средњем веку када је овуда пролазио пут за Дубровник. У том и таквом селу подигнута је Црква у XV веку од стране војводе Мркше, посвећена светом Мини. На улазу у Цркву стоји натпис да је иста „саграђена и пописана за време Пећског патријарха Пајсија (1614. – 1647) и Грачаничког митрополита Силвестера.“ Ово указује да је Црква у периоду од 1426. године па до периода 1614. године била највероватније рушена до темеља. Црква је мањих димензија, са једноставном архитекуром. Зидана је као једнобродна грађевина са притесаним каменом и кровом на две воде. Наос и припрата имају полуобличасте сводове. Олтарска апсида је полукружна са спољне и унутрашње стране. Под у наосу и припрати су покривени плочама, међу којима има и мермерних надгробних плоча из XVII века. Кров је покривен каменим плочама што јој даје посебан раритет, не само у Топлици већ и у целој Србији. Нема певнице. Наос и паперта су фрескописани, обележени многим детаљима из Јевањђеља и живота светаца. Фреске су осликане у византијском стилу са постојаним бојама. Летопис бележи да су ову Цркву фрескописала четворица аутора, и то македонски иконографи: Никола, Тома, Димитрије и Јован – који су били најплоднији иконописци тог доба у XVII веку. Са леве стране исред саме Цркве налази се звонара, која је активна. Звоно је поклоњено 1938. године од тадашњег министра Добривоја Стошковића, иначе, родом из Блаца. Око Цркве се пружа локално гробље. Црвка има својство споменика од знамените културне важности.


LukovoХрам Светих апостола Петра и Павла у Лукову

Готово на самом почетку тока реке Топлице, налази се старо српско село Луково, а у самом селу Црква светих Апостола Петра и Павла. Црка је подигнута још за време краља Милутина. Предање говори да је Црква била порушена већ крајем XIV века, и тако порушена остала све до XIX века. Тихомир Ђорђевић бележи 1895. године, да је ова Луковска Црква подигнута на темељима старе Цркве. Из једног записа на мермерној плочи види се да је Црква завршена у време нишког митрополита Виктора Чолаковића, који је 1871. године положио антинминс у овој Цркви. Сви су изгледи да је после тога порушена, а обновљена према запису 1895. године. Завод за заштиту споменика из Ниша је извршио детаљно реновирање 1985. године. Црква има правоугаону основу, са полукружном олтарском апсидом, без певница и без кубета, са кровом на две воде. Покривена је црепом, док је споља омалтерисана. Унутрашњост Цркве је живописана веома декоративним фрескама, али без неке посебне уметничке вредности.


Lukovcka banjaХрам Светог великомученика Георгија у Луковској Бањи

Храм светог великомученика Георгија је саграђен 2009. године, на високој стени која се подиже изнад Бање. Исте године је милошћу Божијом, а руком Епископа нишког господина Иринеја храм је освећен. Посебан допринос изградњи и уређењу овог храма има предузеће А.Д.“ Планинка“ из Куршумлије. Храм је једним делом живописан. Ако Бог да наставиће се са фрескописањем овог дивног храма.


Храм Свете Тројице у Требињу

У селу Требињу, изнад Луковске Бање, на једном брдашцу налази се Црква Свете Тројице. Подигнута је на месту старе Цркве. Озидана је од притесаног камена, и то истог од кога је била зидана стара Црква. Црква је зидана у ранохришћанском облику као једнобродна грађевина. Својим једноставним линијама архитектуре, враћа у античко доба, када су зидане цркве оваквог типа, без икаквог архитектонског стила. Ова скромна грађевина има три прозора и једна врата са западне стране. Покривена је лимом. Иконостас је од чамове даске, премазан сандолином. Обновљена је и президана 1977. године.


ProlomХрам-брвнара Светог кнеза Лазара у Пролому

На два и по километара уз проломску реку са десне стране налази се Црква брвнара посвећена светом кнезу Лазару, на путу који води за Гајтан. За ову Цркву се верује да је била црквиште, пре него што је на ово место свратио кнез Лазар са својом војском да одмори, на путу за Косово Поље. На овом месту је причестио и један део своје војске. Након Косовске битке, народ је на овом месту подигао Цркву брвнару. У ХХ веку, обновљена је ова Црква брвнара, посвећена светом кнезу Лазару у топличком крају, као јединствени раритет, тачније године 1890. Црква је комплетно обновљена и препокривена 2008. године, када је и освећена од стране Његовог Преосвештенства епископа Иринеја. Такође је уређена порта и подигнута црквена продавница.


Prolom banjaХрам Преображења Господњег у Пролом Бањи

Храм је у завршној фази изградње.


IgristeХрам Свете Марије Магдалине у Игришту

Црква је у изградњи, једнобродна грађевина са тространом апсидом споља. Без певница је, има девет омањих и два велика прозора. Гради се од тврдих ововремених материјала. Звонара стоји на сасвим малом назначеном постољу. Биће покривена бакарним лимом.


Капела Светог архангела Гаврила и капела Свете Тројице у Рудару

У селу Рударе на 12 километара од Куршумлије налазе се две капеле. О капели Свете Тројице нема историјских података. Капелу светог Архангела Гаврила подигли су 2007. године мештани овог села. Скромних је димензија са једноставним решењима. Зидана је од тврдог ововременог материјала, омалтерисана споља са постављеном столаријом. Налази се са леве стране пута ка Пролом Бањи.


Храм Пресвете Богородице у Бабици

Изнад ушћа два бабичка потока, налазе се два брдашца. На десном брдашцу налази се омање црквиште посвећено светој Петки – по предању народа, а на левом брду се налази Црква Пресвете Богородице. Историјски подаци говоре да се Црква почела зидати 1863. године, а довршена негде око 1895. године. Данас је у рушевинама, због земљотреса на Копаонику 1980/83. године. Сазидана је као једнобродна грађевина у српско-византијском стилу. Имала је шест прозора са решеткама. Грађевина је омалтерисана споља и изнутра, али није била фрескописана.


Маркова (Латинска) црква у Кастрату

На ушћу реке Косанице, са десне стране при уливању у Топлицу, подигнута је нешто пре VI века, једна велика Црква под називом Маркова -Латинска црква. По свој прилици, ова је Црква рано порушена. Латинском Црквом је названа као и све друге у Србији које су користили католици. Црква се простире у дужини од 23 метара, а у ширини од 11, 50 метара. На овој Цркви су сачувани зидови наоса, припрате и полукружне апсиде, као и спољни зид, који је опасивао двориште Цркве, а и саму грађевину. Црква је зидана каменом са кречним малтером и византијском опеком, на којима има утиснутих крстова. Године 1973. Завод за заштиту споменика културе из Ниша, извршио је конзервацију темеља у висини од 1,50 метара.


MikuljanХрам Светих врачева Козме и Дамјана у Микуљану

На око 2 километара изнад саме Куршумлије налази се село Горња Микуљана. На благој падини овог села, сакривена у шумарку, налази се Црква посвећена светим лекарима Козми и Дамјану. Предање говори, да се зачеци овој Цркви крију још у доба Немањића – из доба светог Саве. Временом је народ почео да се окупља на овом месту код камена који је био побијен у под и који је врло брзо постао чудотворан. Ово свето место маштани су посветили светим Врачевима – као Божијим лекарима, а камен и дан данас стоји побијен у под, до самог олтара при певици. Ова Црква је претрпела разне недаће, рушења и паљења од Турака, у оба турска похода 1690. и 1737. године. Обновљена је око 1930. године у данашњем облику. Ова лепа Црква је у основи триконхонална, са осмостраном танбуром, која готово извире одмах из крова Цркве. Олтарска апсида је тространог облика и споља и изнутра. Певнице су, такође, тростране и споља и изнутра. Црква је зидана каменом и опеком са кречним малтером. Споља својим изгледом нагиње ка моравском стилу. Седам прозора, и једна врата на јужној страни Цркве, дају добро осветљење наусу. Са десне стране цркве, на једно десетак метара, налази се звонара са гвозденом конструкцијом, покривена лименим кровом. Унутрашњост Цркве није фрескописана. Иконостас је дело непознатог аутора. У својој тишини и мисији, као да јој помажу 12 храстова око ње, који се издижу као 12 апостола који непрестално читају Свето Јеванђеље. Мештани се окупљају једном годишње о сабору, кад Црква слави. У бомбардовању 1999. године, Црква је доста оштећена због близине пуцања једне бомбе. Захвањујући прилозима мештана и добротворима као и Ц. О. Куршумлија, Црква је обновљена и освећена од Патријарха српског и администратора нишког господина Иринеја 7. новембра 2010. године. У плану је живописање овог храма.


SagonjevoХрам Светог апостола и јеванђелисте Луке у Сагоњеву

Црква је тренутно у изградњи, прилозима мештана овог села и прилозима добротвора. Са радовима се почело 2006. године.


Храм Свете Петке у Жучу

На развалинама старе Цркве у селу Жучу, на малом брдашцу, поред гробља подигнута је нова Црква 1900 – 1901. године, посвећена светој Петки. Црква је једнобродна грађевина, са правоугаоном основом и полукружном апсидом, без кубета и певница. Зидана је од трошног материјала, са кровом на две воде. Темељ је сазидан од нетесаног камена. Црква је покривена црепом са два дрвена крста на крову, док је олтарски део покривен лимом.
Унутрашњост Цркве није живописана. Поред Цркве са десне стране налази се звонара на дрвеним стубовима. Црква је освећена 1902. године. Осим улазних врата има и једна врата са северне сртане, два прозора на северној и јужној страни, и један прозор на источној олтарској страни. Иако је генерално обновљена 1970. године, зуб времена је урадио своје, тако да се морала срушити до темеља, на тим темељима је подигнута нова Црква 2008. године.


Храм Покрова Пресвете Богородице у Мирници

На благој падини поред мирничког потока, налази се Црква Покрова Пресвете Богородице. Зидана као једнобродна грађевина са основом уписаног крста, она на свом крову носи слепо шестоугаоно кубе. Грађевина је покривена црепом са кровом преломљених линија, у каскадном облику. Црква је обновљена 1997. године. Темељ је изливен од бетона, а зидови су озидани циглом, омалтерисана је споља и изнутра. Иконостас још није постављен као ни престо у олтарском делу. Под Цркве је избетониран, док је свод обшивен ламперијом. Унутрашњост Цркве није фрескописана. На прилазу Цркви одмах са десне стране налази се звонара, направљена од металних шипки. На од прилике 500 метара од Цркве налази се једно црквиште за које се не зна коме је посвећено, мада народ верује да је посвећено Светој Тројици.


Храм Светог Василија Острошког у Растелици

Црква је тренутно у изградњи, прилозима мештана овог села који своје корене вуку из Црне Горе и прилозима добротвора.


SelisteХрам Свете Тројице у Селишту

На благом узвишењу, крај селишког потока, подигнута је Црква Свете Тројице 1941/42. године. Но, иако није рушена за време Другог светског рата, њу је нагризао зуб времена, па је морала да се реновира 1982/83. године. Црква је озидана циглом, са кровом на две воде као једнобродна грађевина. Наос Цркве је осветљен са четири прозора, док је олтар осветљен са три прозора. Полукружна апсида је покривена лимом. Црква нема свод, а нема ни звонару.


Храм Преображења Господњег у Магову

Готово под самим брдом, између маговске чуке и Трупац брда, на месту званом Орашје, налази се старо црквиште које је откривено нешто после Другог светског рата. Темељи Цркве се једва назиру. Дужина Цркве износи 16, ширина 6, 40 метара. Црква има олтарску апсиду. Цркву је открио мештанин села Селова, рекавши да је посвећена Преображењу Господњем. Како је дошао до овог податка, нама није познато.


Храм Светог архиђакона Стефана у Влахињи

Десно од реке Топлице, на Црнчевој Чуки, у селу Влахињи, налази се један средњевековни град, зидан каменом и кречним малтером. На југоисточној страни овог града а на раздаљини од неких 500 метара, у шуми, такође се налазе ненакве зидине, за које се предпоставља по народном веровању, да су остаци Цркве светог архиђакона Стефана.


Темељи цркве у Куршумлијској Бањи

Куршумлијска Бања се налази на десет километара од Куршумлије. У њој је пронађена један камен од вулканске стене који је својевремено служио као жртвеник. На њему је нађен натпис неког високог чиновника по имену Гатиус Целер, који је тражио лека у овој бањи, па је у знак захвалности за излечење оставио плочу захвалности код тадашње Цркве. Дакле, све су индиције да је у Куршумлијској Бањи постојала Црква још у античко доба, која је разорена кроз будуће векове. Других трагова нема.


Храм Светог великомученика Георгија у Селови

Налази се са десне стране пута који води ка Луковској Бањи. Темељи старе Цркве која се налазила у селу морају се потопити, пошто се налазе на месту предвиђеном за брану. Зато се 1997. године приступило изградњи новог храма од стране предузећа „Селова“ које је задужено за изградњу бране. Радови на Цркви још увек трају.


Црквишта у селима Пепељевац, Вршевац, Бело Поље и Данковиће

О овим црквиштима никаквих историјских података нема, нити каквог предања, осим мештана који износе различите податке о светитељима којима су посвећена. Остале су само дебеле зидине од тесаног камена у висинии до највише 1 м. У селу Пепељевац је 1952. године, пронађена једна стара бронзана кадионица са рељефом, за коју се верује да потиче из манастира светог Николе у Куршумлији.


Црквишта у селима Сеоце, Мрче и Висока

О овим црквиштима никаквих историјских података нема , нити каквог предања, осим мештана који износе различите податке о светитељима којима су посвећена. Остале су само дебеле зидине од тесаног камена у висини до највише 1 м.


Црквишта у селима Доње Левиће, Жалица и Паваштица

О овим црквиштима никаквих историјских података нема, нити каквог предања, осим мештана који износе различите податке о светитељима којима су посвећена . Остале су само дебеле зидине од тесаног камена у висини до највише 1 метра.

Епархија нишка

  1. Намесништва
  2. Манастири
mapa-manastira-mala